Sveti Jovan Zlatousti: Običaji i verovanja koje treba ispoštovati!

Ovaj praznik nosi bogatu simboliku i običaje koji se i danas pažljivo poštuju.

Sveti Jovan Zlatousti: Učitelj vere i borac za pravdu

Sveti Jovan Zlatousti, jedan od najpoštovanijih svetitelja pravoslavlja, rođen je u Antiohiji, gde je studirao bogoslovlje u čuvenoj školi biblijske egzegeze pod vođstvom Diodora Tarsijskog. Nakon rukopoloženja za đakona i sveštenika, napisao je delo "O sveštenstvu", koje se i danas smatra neprevaziđenim. Njegova propovednička služba bila je posvećena svakodnevnim temama, s posebnim akcentom na ličnu i društvenu etiku.

Zbog izuzetnih retoričkih sposobnosti, Jovan je dobio nadimak Zlatousti. Njegove svete mošti su 1204. godine prenete iz Carigrada u Vatikan, gde su počivale sve do 2004, kada su vraćene u Istanbul.

Običaji i verovanja za dan Svetog Jovana Zlatoustog

Na dan posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom u narodu se ističe nekoliko važnih običaja i verovanja. Smatra se da je ovo prilika za duhovni rad i posvećivanje čitanju knjiga, jer je Jovan Zlatousti bio jedan od najučenijih svetitelja. Pročitati makar deo iz knjige na ovaj dan smatra se simbolom duhovnog napretka.

Međutim, žene bi na ovaj dan trebalo da izbegavaju rad sa vunicom, koncem ili iglama, jer se veruje da to donosi lošu sreću. Posebno je simboličan slučaj sa koncem – ako pukne, tumači se kao loš znak, naročito za žene koje su se molile Svetoj Petki za potomstvo i nosile konac oko ruke.

Duhovna poruka Svetog Jovana Zlatoustog

Sveti Jovan Zlatousti ostavio je dubok trag u hrišćanstvu, naročito kroz svoje propovedi o ljubavi prema bližnjima i pomoći siromašnima. Njegovo zalaganje za pravdu i etiku služi kao večna inspiracija. Običaji vezani za ovaj dan podsećaju nas na važnost duhovnog rada, ljubavi i solidarnosti.

Proslava Svetog Jovana Zlatoustog nije samo verski čin, već i prilika za osvešćivanje pravih vrednosti u svakodnevnom životu.