Slava, kao neizostavni deo srpske tradicije, predstavlja srž našeg nacionalnog identiteta i najvažniji porodični praznik. Među najznačajnijim slavama u Srbiji nalazi se Mitrovdan, koji pravoslavni vernici obeležavaju 8. novembra u čast Svetog Dimitrija. Brojni običaji i verovanja vezuju se za ovaj dan, a prema predanju, valja ih poštovati, posebno jer je Mitrovdan označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, iako post nije obavezan.Slavljenje krsne slave, kao što je Mitrovdan, kroz generacije čuva veru i običaje. Srbija je jedina zemlja u hrišćanstvu koja neguje običaj krsne slave, povezujući dom i porodicu sa svecem zaštitnikom. Ikona, slavski kolač, crkvena molitva, sveća, vino i sećanje na pretke samo su neki od simbola koji prate slavsku trpezu.Kada jesen donese svežinu, a prodavnice se napune namirnicama za slavsku trpezu, u Srbiji počinje sezona slava. Iako su običaji često slični, svaka porodica ima specifične načine obeležavanja svog sveca zaštitnika.
Mitrovdan je posvećen velikomučeniku Dimitriju, antičkom vojvodi iz Soluna iz 3. veka, koji je život posvetio veri u Hrista, odbivši naređenja cara Maksimilijana da progoni hrišćane. Zbog svoje nepokolebljive vere, Dimitrije je stradao u tamnici, ali se njegova čudotvorna moć i dalje slavi – njegovo telo je, prema predanju, mirotočilo, a mesto gde je sahranjen postalo je svetilište. Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, a njegovo ime nosi i srpski grad Sremska Mitrovica.
Ko je bio Sveti Dimitrije i zašto se slavi Mitrovdan?
Mitrovdan je posvećen velikomučeniku Dimitriju, antičkom vojvodi iz Soluna iz 3. veka, koji je život posvetio veri u Hrista, odbivši naređenja cara Maksimilijana da progoni hrišćane. Zbog svoje nepokolebljive vere, Dimitrije je stradao u tamnici, ali se njegova čudotvorna moć i dalje slavi – njegovo telo je, prema predanju, mirotočilo, a mesto gde je sahranjen postalo je svetilište. Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, a njegovo ime nosi i srpski grad Sremska Mitrovica.
Mitrovske zadušnice – običaji za predvečerje Mitrovdana
Pre Mitrovdana, u Srbiji se obeležavaju Mitrovske zadušnice, kada pravoslavni vernici pale sveće i mole se za duše preminulih. Hrana i piće, poput žita, pite, vina i rakije, iznose se na grobove, a obavezno je poneti onoliko sveća koliko će pokojnika biti spomenuto. Veruje se da nije dobro odbiti hranu sa groba na ovaj dan – uzimanje barem jednog zalogaja je znak poštovanja prema preminulima.
Narodna verovanja za Mitrovdan
Niz običaja vezan je za Mitrovdan. Nekada se verovalo da je ovaj dan vreme kada su domaćini otpuštali sluge i kada su se hajduci povlačili kod jataka do proleća, do Đurđevdana. Čuvena srpska izreka „Mitrov danak, hajdučki rastanak; Đurđev danak, hajdučki sastanak” dolazi upravo iz ovog običaja.Danas se veruje da na Mitrovdan svako treba da ostane kod kuće, jer će u suprotnom tokom cele godine boraviti po tuđim domovima. Takođe, veruje se da bi svi važni poslovi na otvorenom trebali biti završeni pre Mitrovdana, jer se nakon tog dana očekuje nepredvidivo vreme i mogući dolazak zime. Prema narodnom verovanju, sunčan Mitrovdan predskazuje blagu zimu, dok sneg na ovaj dan znači da će zima biti hladna i snežna do aprila.Još jedno verovanje kaže da na Mitrovdan ne treba vikati na decu – deca koja budu grđena na ovaj dan, tokom cele godine će biti nemirna i nestašna.
Slavska trpeza i odgovorno slavljenje Mitrovdana
Priprema slavske trpeze, zimnica i tradicionalna jela deo su svake proslave. Ipak, iako je Mitrovdan veliki praznik, važno je slaviti odgovorno i pridržavati se epidemioloških mera. Slaviti slavu znači svedočiti ljubav prema bližnjima i činiti dobro drugima – i u ovom, modernom vremenu, poštovanje običaja može ići ruku pod ruku sa brigom za zdravlje najbližih.
