Vavedenje Presvete Bogorodice je praznik posvećen molitvi i poštovanju!

Ovaj dan se posebno poštuje, a običaji nalažu da se svetkuju rodilje i nerotkinje, dok mnogi vernici koriste priliku da se pričeste.

Običaji i značaj Vavedenja

U Srbiji, Vavedenje se smatra usečnim danom, što znači da se ne preduzimaju važni poslovi. Ovo je vreme kada se vernici okreću molitvi, veri i postu, jer praznik pada tokom Božićnog posta. Osim porodica koje ga svetkuju kao krsnu slavu, ovaj dan je značajan i za stočare.

Šta se dogodilo na Vavedenje?

Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu kao ćerka svetih pravednika Joakima i Ane. Na rođenju je dobila ime Marija, a još kao dete često je sa roditeljima posećivala jerusalimski hram. Prema predanju, Ana je rodila Mariju u svojim sedamdesetim godinama uz Božji blagoslov.

Joakim i Ana su se zavetovali da će, ukoliko dobiju dete, posvetiti ga Bogu. Tako je Marija, sa samo tri godine, uvedena u hram u Jerusalimu. Na ulazu ju je dočekao prvosveštenik Zaharije, otac Svetog Jovana Preteče, i postavio je na prvi od dvanaest stepenika koji vode ka Svetinji nad svetinjama. Iako je put bio izazovan, Marija se sama popela na sve stepenike, što se tumači kao simbol njene posvećenosti Bogu. Taj događaj obeležavamo kao Vavedenje – ulazak Presvete Bogorodice u hram.

Život Presvete Bogorodice

Marija je ostala u hramu devet godina, nakon čega su joj roditelji preminuli. Sveštenici su odlučili da je udaju za udovca Josifa, starca od 80 godina, koji je već imao odraslu decu. Na ovaj način su ispunjeni strogi propisi koji su zahtevali da svaka devojka bude udata.

Marija je živela u Josifovom domu na isti način kao u hramu – posvećena Bogu i molitvi. Tako je postala prva monahinja, žena koja je svoj život u potpunosti posvetila veri.

Poruka praznika

Na Vavedenje, vernici su pozvani da odlože svakodnevne poslove, posvete se molitvi i izbegnu grehe. Ovaj praznik nije samo telesni post već i vreme za duhovno uzdizanje i pokazivanje vere kroz dela i misli.