U videu, Adam je govorio o dramatičnom iskustvu sa svojim novorođenim detetom, koje je gotovo izgubilo život.Tragičan trenutak sa bebomAdam je otkrio kako je njegova ćerka, koja je rođena u decembru, imala ozbiljne probleme sa disanjem."Ne bih želeo da to doživi bilo koji roditelj, jer je to preveliki stres, hvala Bogu sada je sve u najboljem redu. Znam da se neki ljudi bore sa nekim težim stvarima, tako da kukati sigurno neću, ali da je bilo grozno, bilo je" - započeo je Adam svoju borbu i nastavio:"Iako sam do skoro smatrao da ovakve stvari treba da ostanu unutar porodice, ali sa druge strane sam želeo da podelim priču. Juče sam doživeo možda i najveći pakao u svom životu do sada, zaista je bilo strašno. Pre nego što sam dobio decu, nisam bio svestan, niti znao šta može da znači to, kada ne spavaš i kada pratiš kada neko diše ili ne, sada to kontam. Juče su Anđela i beba bili na redovnom pregledu oko pupka, pošto nije zarastao kako su oni planirali. Da li je vezan ili nije, u to neću da ulazim. Tada su primetili veću količinu sekreta u bebinom grlu, ali nisu ništa rekli u tom trenutku i pustili su je kući, uz obrazloženje da će da uključe neki antibiotik. To je bilo oko jedan ili dva popodne. Došao sam kući, jer je taj dan beba ceo dan bila slaba, i nije preterano jela, rekao sam Anđeli, da bebu povedemo sa nama na neke tretmane. Nismo ni završili to, došli smo kući, s obzirom da su drugi klinci otišli ranije da spavaju. Nisam mogao da se pomerim iz sobe gde je beba" - govorio je u dahu Adam i nastavlja.
"Beba je bila bela""Vršio sam presiju, kao da me neka druga sila terala da nešto preduzmem. Kako god to zvučalo. Anđelu sam naterao da pozove tu doktorku iz privatne klinike, mi sve radimo u privatnim bolnicama, do juče. To su jedni dijagnostički centri, bez ikakve odgovornosti i ne znam čime se nadaju. Doktorku tu nisam razumeo šta je pričala, jer ne verujem u taj način razmišljanja. Zvao sam onda tu našu bolnicu. Posle toga sam shvatio da nešto sam morao da uradim. Taj grozan osećaj da jurite kolima, jer osećate da nešto ne valja. Otišli smo u drugu privatnu bolnicu gde se Anđela porađala, tamo nas je primila neka doktorka, kažem neka, zato što, iako je bila pristojna, taj pregled od 45 minuta gde se oni natežu da donesu inhalaciju, gde je ima pa nema, i na kraju tapšanjem po leđima bebe i na kraju ne uradivši ništa na kraju. 13 hiljada dinara mi ne predstavlja ništa, gde ti želiš samo da detetu bude bolje, ništa nije uradila, već je na kraju pregleda došla i rekla ja mislim da ste vi za državnu ustanovu i to podhitno. Da bi oni procenili da li je stanje alarmantno, jer oni tu nemaju bolnički smeštaj. Nije se udostojila da mi kaže zašto nas prebacuju na državni sektor, toliko o odgovornosti privatnih lekara. Otišli smo na Dedinje u "Dragiše Mišovića"; gde je portir izašao i rekao da oni nisu dežurni. U momentu, gde ti držiš bebu koja je postala bela, kao list papira i čuješ takvu rečenicu, to ne mogu da razumem. Imam dovoljno kod sebe da platim za svoje dete bilo šta da mu bude bolje, ali u tom trenutku nemate kome da platite. To je onaj momenat gde drugi put u životu sam se osetio apsolutno nemoćno. Jedina logična stvar koju sam uspeo je da pročitam koja je dežurna ustanova bila. Taj momenat ćutanja u kolima mene i Anđele i gledanja i jurnjave do Instituta za majku i dete može da se zaboravi" - pričao je Adam i nastavio.
Preporučene vesti
Odlazak na Institut za majku i dete za Adama i njegovu suprugu izgledao je kao večnost"Odlazimo u Institut za majku i dete", morate da razumete da nikada do sada nisam imao priliku da se susretnem sa bilo kojom državnom ustanovom za lečenje dece. Način na koji su nas primili u tu ustanovu, brzina i operativnost ljudi koji rade tamo, devojke, žene, muškarci koji su učestvovalu u primanju deteta tamo, mogu samo dakažem jedno veliko hvala. Doživeo sam smeškove, doživeo sam uvažavanje, doživeo sam biće u redu, ali takvu profesionalnost nisam doživeo u privatnim bolnicama i još jednom javno hvala" - govorio je Adam Adaktar kroz suze i objasnio šta se dešavalo:
"Kada smo ušli i rekli da je stanje malo alarmantnije, nismo hteli dadižemo preveliku paniku, jer se beba i dalje pomerala, slabije, plače beščujno, neće da jede. Doktorka je stavila taj neki aparatić koji meri količinu disanja, i rekla je nemoguće. Onda je stavila taj isti aparat na drugu ruku i opet je rekla nemoguće. Beba u tom trenutku uopšte nije imala kiseonika. Po apsolutno hitnom postupku, priključili su je na kiseonik i sa sve tom bocom, vodili na snimanje i sve preglede koji su potrebni" - jecajući priča Adam.
"Vratimo se sada četiri dana ranije, ja sam lično sa aparatićem koji služi za izvlačenje sekreta iz nosića uzeo i vadio ogromne količine žutog sekreta iz nosa i po savete jedne doktorke, prestali smo to da radimo, da bi to beba sam progutala i izbacila, kroz stolicu. Baš taj momenat je bio dovoljan da se to spusti sve na bronhije, zapuši pluća i da ona ne može da diše, ne može da izbaci i da dobije upalu pluća. Anđela je sada sa bebom na Institutu i biće tamo desetak dana, stanje sada u redu i beba je počela da jede i sve funkcioniše jako dobro. Lepo se brinu o Anđeli i bebi. Sada je sve u najboljem redu" - prilčao je Adam.Bio je spreman na najgore "Momenat dok sam gledao, to je onaj momenat koji imam u sebi, gde u trenutku mogu da ukapiram situaciju, šta može, šta ne može, naravno da sam doživeo najveći mogući stres koji može da se doživi u tom trenutku, ali ako sam ja došao ovde da doživim tako nešto i ako je suđeno da iz bilo kog razloga se nešto desi, što ne bi trebalo da se desi. Juče sam bio spreman na to, koliko god to sad zvučalo, zato što morao sam da shvatim da neke stvari moraju da se dese ili ne. Onda posle toga kada sam ukapirao da sam došao po iskustvo da uživam u životu i da gledam kako oni rastu bezbrižno i spokojno, tog trenutka i videvši celu situaciju da se to pomera u nekom lepom smeru sam se smirio. Ne znam više ni šta bih rekao o ovoj celoj priči, želeo sam da ovo podelim sa vam, dosta sam ćutao za neke stvari i nisam iznosio. Koliko neki ljudi mogu da budu pokvareni, da unište nešto, da budu zli, koje meni ne mogu da padnu na pamet, onda ja ispadoh još i normalna osoba" -zaključio je Adam.
