Teško suočavanje sa prošlošću
Sofija Vukajlović je podelila da je tekst o nasilju koji je napisala dugo nosila u svom telefonu, ne znajući šta da s njim uradi. Na kraju, odlučila je da ga pošalje, objašnjavajući da je to bio deo njene lične terapije.
"Tekst sam dugo imala u svom telefonu i nisam znala šta ću s njim, dok ga nisam poslala. Napisala sam ga jer je on za mene bio deo terapije i nekog ličnog oslobođenja. Znala sam da će on jednom nečemu služiti, ali nisam znala tačno čemu." – izjavila je Sofija.
Trpljenje nasilja i zaštita majke
Vukajlovićeva je ispričala da je nasilje započelo kada je imala 15 godina, uprkos tome što je imala "savršeno detinjstvo". Otkrila je da je njena majka takođe bila žrtva nasilja preko 30 godina, ali je štitila Sofiju.
"Moja majka je bila žrtva nasilja 31 godinu. Ona je štitila mene, ja sam štitila nju, i svakog trenutka kada pomislim da treba da odem, imala sam tu vrstu odgovornosti da ja ostavim svoju majku." – objašnjava Sofija.
Prepoznavanje nasilja
Sofija je pričala o tome kako je naučila prepoznavati znakove kada će doći do nasilja, rekavši da je znala samo po načinu hodanja i disanja svog oca. Taj osećaj je bio toliko snažan da je znala da je to "taj dan".
"Jednostavno znam po načinu na koji diše, koji hoda. Znam da me to čeka kada se vratim kući." – ispričala je novinarka.
Emocionalna podrška i suočavanje sa posledicama
Sofija je podelila da je nakon što je ispričala svoju priču, dobila hiljade poruka od drugih žena koje su se prepoznale u njenoj ispovesti. Iako emocionalno nije bila spremna da ih pročita, smatra da će njena priča pomoći drugim žrtvama da se prijave.
"Problem je što je većina tih žrtava finansijski i stambeno nezavisna, i što one, iako se prijave, kasnije se vrate nasilniku." – dodaje Sofija, naglašavajući da je potrebno promeniti svest u društvu.
Prijava nasilja i suočavanje sa sistemom
Vukajlovićeva je ispričala kako je njen otac bio prijavljen za nasilje, ali nije ona bila ta koja je to uradila. Iako je u početku želela da zaštiti svoju majku, na kraju je pristala da ga prijavi.
"Pre četiri godine, moj otac je bio prijavljen za nasilje, ali to nisam uradila ja, već moja najbolja drugarica." – ispričala je Sofija.
Nepripremljenost sistema
Sofija je detaljno opisala svoja iskustva sa policijom i pravnim sistemom, naglašavajući da joj niko nije rekao svoja prava. Čak i kada je došla u policijsku stanicu, nije joj bilo jasno šta sve može da uradi kako bi zaštitila sebe.
"Niko mi nije rekao da imam pravo na forenzički pregled, koji bi mi pomogao u procesu dokazivanja nasilja." – kaže Sofija, ističući važnost informisanosti žrtava.
Život sa osećajem krivice
Sofija je na kraju istakla da je, iako nije imala kontrolu nad svojim životom do tada, sada svesna da bi trebalo da je ranije preduzela korake prema zaštiti sebe.
"Mnogo mi je žao što ranije nisam imala svoj život u svojim rukama." – zaključila je novinarka.
Sigurnost danas
Na pitanje da li se danas oseća sigurno, Sofija je odgovorila da, sada kada je njena priča postala javna, smatra da jeste sigurna, iako nije potpuno sigurna u to šta sve može da se dogodi.
"Sada, kada su reflektori upaljeni ka meni, mislim da jesam." – završila je Sofija svoju ispovest.
Sofijin slučaj otkriva ne samo duboku ličnu tragediju, već i ozbiljan problem sa sistemom koji treba da zaštiti žrtve nasilja. Svaka žrtva zaslužuje da bude informisana o svojim pravima i da ima podršku na svakom koraku borbe za pravdu.